Topcidersko grmi

Jug se ori od baklji gori, svaki Grobar svoj Partizan voli......Sve je sranje, liga vise manje, zna se prvak jebali smo znanje aaaaaaaa.......

Topcidersko gori Kezmanu levica, izgore Humska dok propada Zvezda pice za pornice, banku za Dusanku Dzaja nek' propadne nije neka steta 2x

Partizan razbija sve zivo ali je derbi na kom bih uziv'o Partizan se voli bodri ga svak ja te volim semafor se rusi nije vise jak.....

Topcidersko grmi 2x

"Dok Partizan bitke bije! Hej! Hej! Hej! Zastava se nasa vije! Hej! Hej! Hej! Parni valjak neka melje! Hej! Hej! Hej! Da ispuni nase zelje! Hej! Hej! Hej! Crno-Beli, Crno-Beli, ma gde bili na tabeli, nek vas hrabri, nek vas jaca pesma nasih navijaca!!!" (Sledi shutka!!!!:)

"Nisam, Ciko, nisam, Ciko, ja zvezdin delija kurva ciganska; Nisam, Ciko, nisam, ciko, ja, zvezdin delija, pichka ciganska!!"

"I da mi ponude mercedes i kafic, nikada ne bi' ja navij'o za Obilic, na na na na na...; I da mi ponude Cecu i Tigrove...ma, nisam ja tol'ko lud da idem na Haski sud, nanananananana..."

"Igra rok-en-rol cela Jugoslavija, svaki pravi covek za Partizan navija"

1945. godine, kada je i formiran klub, dosle su i prve Partizanove pristalice. U pocetku nije bilo nikakve organizacije navijaca. Navijaci Partizana, nisu imali svoje ime.

Prve navijacke grupe su se formirale pocetkom 50-ih. Momci sa Cukarice, Rakovice, Senjaka, i Topcidera okupljali su se na severnoj tribini stadiona JNA, a ostali deo navijaca na juznoj tribini.

Prvi navijacki rekviziti su bili pretezno zvona, i cegrtaljke. Navijalo se samo gromoglasnim bodrenjem i prozivanjem protivnika i sudija.

Stariji navijaci legendu "Vernog Juga" vezuju za 1965. ili 1966. godinu.

Osma decenija donosi i prve "prave" rekvizite kao sto su salovi i transparenti, kada se stvaraju i prve navijacke himne.

1975. godine Grobari su dobili i prve potvrde svoje odlicne organizacije u brojnim gostovanjima u vecim gradovima SFRJ.

Osamdesetih godina se pojavljuju elementi danasnjih Grobara, tj. mali navijacki ratovi, posebno na gostovanjima. Svaka utakmica je bila, kao sto je i danas, dokazivanje. Cesto je dolazilo do sukoba medju navijacima, do borbe "prsa u prsa" "do poslednje kapi krvi" prateci moto "Do groba uz Partizan".

Generacija devedesetih, otvorenog grada krece stazama svojih predhodnika, ali im raspad zemlje daje manju mogucnost da se pokazu i dokazu na delu. Sredinom i krajem decenije, Grobari opet pokazuju celom svetu da su najbolji i najverniji navijace.